а

Заменик заштитника грађана проф др Горан Башић је говорио о искуству које је Заштитник грађана као независни орган имао у свом досадашњем раду са установама социјалне заштите и центрима за социјални рад.

Заменик Заштитника грађана је искористио прилику да представницима система социјалне заштите укаже на приоритетни циљеве ове институције, који су усмерени на унапређење положаја грађана из посебно осетљивих група и остваривање њихових права у области социјалне заштите, јер су припадницима тих група најтеже доступне услуге социјалне заштите и у тим случајевима су највише и најтеже повреде права грађана. Тако је, говорећи о запажањима републичког омбдусмана у вези са социјалном заштитом коју  добијају деца и инвалиди, до којих је дошао поступајући по притужбама грађана, указао:

  • да се и даље веома споро и неадекватно обезбеђује заштита права детета у случајевима занемаривања и насиља над децом, сексуалног злостављања и искоришћавања, у поступцима породично-правне заштите деце које воде центри, као и заштита права деци са сметњама у развоју и са инвалидитетом;
  • да су објекти у којима се пружају услуге социјалне заштите и даље архитектонски, инфраструктурно и комуникацијски недоступни особама са инвалидитетом; да је недовољно брза и одговарајућа сарадња ЦСР са установама за смештај, што доводи до одлагања и неблаговременог пружања услуга  особама са инвалидитетом; да се нарочито крше права грађана приликом вођења поступака за лишење пословне спосбности, јер се исти окончавају без учешћа грађана у поступку, или им се не доставља решење, нити информација о завршетку поступка, због чега су ускраћени за улагање жалбе као редовног правног средства и другостепеност у одлучивању државних органа, а степен бирократизације у вођењу ових поступака је толики да су у највећем броју случајева доносе одлуке о потпуном лишењу, а у занемарљивом броју користи институт делимичног лишења пословне способности, као и се не врши праћење старатељске заштите и остваривање права лица под старатељством.

obrazac ikona Образац притужбе

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.