а

b_280_0_16777215_00_images_stories_02112015_konferencija.jpg

У локалним самоуправама није ни изблиза довољно развијен систем подршке који особама са инвалидитетом омогућава да у непосредном окружењу равноправно остварују призната права, а најизраженији проблем је у приступачности објеката. Зато је у циљу унапређења права особа са инвалидитетом у овој области Заштитник грађана у сарадњи са Удружењем за ревизију приступачности у току 2014. године израдио базу података о приступачности објеката јавне намене, рекла је данас заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић на представљању Мапе приступачности у београдском Медија центру.

Мапа садржи информације о приступачним објектима у општинама и градовима Србије, као и сервисима подршке за особе са инвалидитетом и грађанима којима су потребне.

Положај особа са инвалидитетом у Србији је врло тежак. Без обзира на унапређен правни оквир, односно ратификовану Конвенцију о правима особа са инвалидитетом и закона који обезбеђују што бољу имплементацију конвенције, у пракси, положај особа са инвалидитетом није на завидном нивоу, рекла је Јовић. Она је навела да је Заштитник грађана у свом раду на основу притужби грађана и путем упитника које је прикупљао претходних година утврдио да стање у локалним самоуправама није усклађено са загарантованим правима.

Јовић је рекла и да ће Заштитник грађана следеће године доделити награде најприступачнијим локалним самоуправама и локалној самоуправи која је у тој години највише урадила на приступачности.

Оснивач Удружења за ревизију приступачности Видан Данковић је рекао да се Мапа приступачности налази на адреси mapapristupacnosti.rs, а може се отворити и преко сајта Заштитника грађана (zastitnik.rs), и тренутно је у бази близу 10.000 уноса. Уноси су разврстани по категоријама за које се мислило да ће корисницима бити значајни', рекао је Данковић. Оцењује се приступачност и према томе да ли старије особе, труднице, родитељи са децом могу да уђу у објекат и да га користе, да ли услуге могу да користе слепа лица, и да ли је прилагођено глувим особама, објаснио је Данковић и додао да су све установе социјалне заштите, које су унете у мапу, лоше или у развоју, али ниједна се не може оценити као добра.

vladana 0911.jpg

Мали број обраћања старијих лица Заштитнику грађана не значи да се њихова права не крше и да немају проблема приликом остваривања и заштите гарантованих права, већ да су њихови проблеми у друштву још увек недовољно уочљиви и препознати, а старији недовољно обавештени о механизмима заштите својих права, истакла је заменица заштитника грађана Владана Јовић на скупу посвећеном унапређењу положаја старијих у Србији. Недовољно развијени сервиси подршке старијим лицима и њиховим породицама знатно отежава њихов положај и положај породица у којима старији живе, као и приступ правима, закључила је Владана Јовић.

b_280_0_16777215_00_images_stories_inkluzija_02102015_1.jpg

Упркос почетним тешкоћама и отпорима којих је неретко било и у установама које су носиоци инклузивног образовања, направљен је значајан помак у овом процесу, истакла је заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић на скупу „Политике и пракса инклузивног образовања у Србији“.

Оснивање Мреже подршке инклузивном образовању и Групе за социјалну инклузију само су неки од значајних резултата који су постигнути у циљу унапређивања знања и информисаности запослених у установама о техникама, начинима, мерама и активностима које се могу предузети ради пружања подршке детету. Проблема још увек има, а да би се постигла пуна укљученост све деце у образовни систем неопходна је стална сарадња и координација свих актера у процесу инклузивног образовања.

Брисел

15-17. јун

b_280_0_16777215_00_images_stories_fotografija0476.jpgЗаменица заштитника грађана Владана Јовић учествовала је у Бриселу на међународној конференцији посвећеној борби против злостављања старијих. На међународни дан борбе против злостављања старијих, представници Савета Европе, Европске комисије и међународних организација, указали су на значај развијања механизама ране превенције насиља над старијим које је често скривено са бројним препрекама у његовом откривању. Кључни проблеми у овој области јесу неинформисаност о институцијама које су надлежне да поступају у случају насиља над старијим, непрепознавање насиља, као и његово непријављивање. Њихово решавање у многоме зависи од спремности друштва да одговори на потребе породица и старијих који живе самостално, кроз успостављање и развијање сервиса и програма подршке за старије, као и обезбеђивање достојанствених услова за живот без дискриминације. Учесницима конференције je такођe предочено на који начин инструменти ЕУ могу унапредити постојеће националне политике и праксе у борби против насиља над старијим и омогућавању једнаког приступа заштити од занемаривања и узнемиравања.

b_280_0_16777215_00_images_stories_fotografija0480.jpgВладана Јовић, заменица заштитника грађана, учествовала је на редовном састанку саветодавне групе у оквиру пројекта организације ENNHRI -  „Људска права старијих у дуготрајној заштити“ који је посвећен унапређењу положаја старијих особа којима је потребна стална нега и заштита и унапређењу квалитета пружања услуга у области здравствене и социјалне заштите старијих.

Страна 6 од 29
 



Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.