а

Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом, Заштитник грађана ће Одбору за људска и мањинска права и равноправност полова у Народној скупштини представити „Мапу пута деинституционализације у Републици Србији“. Деинституционализација враћа најрањивије грађане са инвалидитетом из затворених институција, из изолације, у отворену заједницу и породицу, али тај процес није лак, нити без странпутица.

У установама у Републици Србији борави 8.345 одраслих особа са интелектуалним и психо-социјалним сметњама – 1.086 пунолетних особа у 4 дома за децу и младе са сметњама у развоју, 4.278 особа у 15 установа социјалне заштите за одрасле са инвалидитетом и 2.981 у 5 психијатријских болница. У тај број нису исказана лица смештена у психијатријским клиникама, психијатријским институтима, психијатријским клиникама за децу и адолесценте, и одељењима за психијатрију у општим болницама.

Процес деинституционализације је неминован и треба га спровести плански, уз координацију органа јавне власти постепено затварање установа и обавезно јачање сервиса и услуга подршке. Прелазак са институционалне заштите на бригу и подршку у заједници не сме да се сведе само на физичко пресељење људи из установа на ново место боравка или нови облик смештаја. Развој квалитетних услуга у заједници и успостављање система подршке значи поштовање људских права и постизање доброг квалитета живота свих оних којима је потребан неки облик бриге и подршке како би били укључени у заједницу.

Опширније...

Заштитник грађана и UNFPA организовали су у Аранђеловцу стручни скуп на коме су представници органа јавне власти и цивилног сектора који се баве унапређењем и заштитом права старијих у Србији имали прилику да у разговору са међународним и домаћим експертом dr Alexandre Sidorenko и госпођом Лидијом Козарчанин размене искуства у раду и предложе начине решавања проблема са којима се старији у Србији суочавају. Економско оснаживање појединца и подршка породицама са старијим члановима; побољшање квалитета здравствених и социјалних услуга намењених старијим; боља информисаност о гарантованим правима старијих; унапређење законодавног оквира у овој области, као и укључивање старијих у активности усмерене на побољшање њиховог положаја, неки  су од кључних закључака са скупа.

Заштитник грађана је у Ужицу и Чачку организовао округле столове „Системи подршке особама са инвалидитетом и старијим у локалној заједници“ посвећене остваривању права особа са инвалидитетом и старијих.

О значају успостављања и развијања система услуга и подршке особама са инвалидитетом и старијим и проблемима који онемогућавају доследну примену закона и остваривање гарантованих права, као и потреби унапређења нормативног основа у овој области, заменица заштитника грађана Владана Јовић разговарала је са представницима локалних самоуправа, центара за социјални рад, установа социјалне заштите са подручја Ужица и Чачка, домова здравља, општих болница, филијала Националне службе за запошљавање и представницима невладиних организација које заступају интересе особа с инвалидитетом и старијих.

Нормативна неусклађеност, начин рада комисија за вештачење, неприступачни објекти, пораст стопе незапослености и недовољна подршка у заједници особама са инвалидитетом и старијим, основне су препреке за остваривање њихових права и пуно друштвено укључивање, закључено је на скуповима.

Округли столови су организовани у оквиру иницијативе „Промоција људских и мањинских права кроз интензивнији контакт Заштитника грађана са грађанима“ уз финансијску подршку Владе Краљевине Норвешке. Пројекат се спроводи у сарадњи са Библиотекарским друштвом Србије и јавним библиотекама у 15 градова и општина широм Србије.

Доступност новим технологијама и медицинско-техничким помагалима, као и њихово коришћење за кретање особа са инвалидитетом, услов су личног развоја, побољшања основних животних функција и квалитета живота особа са инвалидитетом, стоји у Мишљењу са препорукама, које је упућено Републичком фонду за здравствено осигурање

Страна 8 од 28

obrazac ikona Образац притужбе

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.