а

Особе са аутизмом су посебно рањива група друштва. Не само да грађани не знају довољно о њиховој болести и потребама, него не знају довољно ни у оним структурама где би требало да се зна, а то су стручни радници, рекла је данас заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић. Она је на скупу „Кључни изазови у остварењу права особа са аутизмом“, који је Заштитник грађана организовао у Палати Србија у Београду, рекла да је положај особа са аутизмом у Србији специфично тежак и није довољно препознат, због чега се њихови проблеми не решавају на адекватан начин.

Опширније...Заменица је нагласила да у Србији не постоји системско решење за хуман смештај особа са инвалидитетом и дешава се да особе са аутизмом, када више нема ко да брине о њима, не буду смештене у установе у којима се на адекватан начин брину о њима. Као највећи проблем навела је да у Србији не постоји потпуна евиденција о броју особа са аутизмом, али да се из праксе види да тај број расте.

Србија би до краја 2017. године требало да добије први регистар деце са сметњама у развоју, а боља евиденција треба да омогући ефикаснију подршку тој популацији и њиховим породицама, најавио је на скупу државни секретар у Министарству здравља Мехо Махмутовић. Он је рекао да ће држава у наредном периоду понудити системска решења и навео могућност да нека од здравствених установа буде проглашена за референтну установу за аутизам.

Стручна сарадница Удружења Аутизам - право на живот Весна Миловановић рекла је да није довољно пуко вођење евиденције и регистра са именима, већ је потребно прикупити податке о широком спектру дијагноза. Она се заложила за отварање посебног центра за аутизам у којем би се спроводиле стручне дијагностичке процедуре, едуковало особље, а били би обезбеђени и дневни боравак и смештајни капацитети када је то неопходно.

Милош В. Немањић (1932), члан Савета за особе са инвалидитетом и старијих Заштитника грађана, преминуо је 14. октобра 2016. године.

Милош Немањић је најдужи период своје радне каријере провео у Заводу за проучавање културног развитка, на месту заменика директора, потом и директор. Радио је у Институту за криминолошка и социолошка истраживања. Био је активни члан Геронтолошког друштва Србије од 1991. године, члан УО од 2000, а председник од 2008. године. Био је потпредседник Савета Владе Републике Србије за питања старења и старости.

Објавио je велики број радова из социологије, посебно из геронтoлогије у последњих 20 година.

У оквиру Савета за особе са инвалидитетом и старијих активно се залагао за заштиту и унапређење права најстарије популације.

Опширније...Заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић учествовала је 8. септембра 2016. године у раду округлог стола „Стратегија унапређења положаја особа са инвалидитетом – пут ка једнакости особа са инвалидитетом“ у организацији Центра за транзицију и људска права „Спектар“. Циљ округлог стола био је убрзање процеса инклузије особа са инвалидитетом у друштво, успостављање адекватног институционалног оквира који ће убрзати процес инклузије као и разговор о новој Стратегији за унапређење положаја особа са инвалидитетом.

На скупу је било речи о проблемима са којима се особе са инвалидитетом сусрећу у свакодневном животу, начинима на које се ти проблеми превазилазе и шта је до сада урађено. Том приликом Владана Јовић је подсетила на кључне активности које је Заштитник грађана предузимао у области заштите и унапређења права особа са инвалидитетом, и представила даље планиране активности. Указала је на проблем приступачности као један од предуслова за остваривање свих других права особа са инвалидитетом, те да се често дешава да центри за социјални рад, домови здравља, судови, зграде општина, филијале републичких завода и фондова нису приступачне особама са инвалидитетом, и подсетила да ће Заштитник грађана доделити награду јединици локалне самоуправе која је највише учинила на развоју приступачности у овој календарској години. Истакла је и да при изради прописа и креирању политике не постоји јасна анализа о проблемима и потребама особа са инвалидитетом, али ни сарадња и комуникација органа разних нивоа власти, што је довело до тога да у многим јединицама локалне самоуправе не постоје услуге и развијени системи подршке које закон прописује и гарантује.

Опширније...Заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић учествовала је на конференцији за медије „Одговорност Србије за кршење права особа са инвалидитетом“, коју је 14. јуна 2016. године организовало удружење Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом (MDRI-S), са циљем представљања закључних запажања Комитета УН за права особа са инвалидитетом упућена Републици Србији у априлу ове године.

Том приликом Владана Јовић представила је кључне активности Заштитника грађана у области заштите и унапређења права особа са инвалидитетом, при чему је истакла да је Република Србија ратификовањем Конвенције о правима особа са инвалидитетом 2009. године преузела низ обавеза. Међутим, иако је од тада доста урађено на успостављању одговарајућег правног оквира, положај особа са инвалидитетом је и даље незадовољавајући и оне се сусрећу са низом проблема, као што су недовољна приступачност јавним установама, неразвијена подршка у образовању, оскудне могућности за запошљавање. Додатно су најугроженије особе са менталним сметњама, а брига о њима се углавном спроводи у установама уместо у породицама, односно заједници. Она је навела да су највеће препреке у унапређењу положаја ових лица недовољно развијена друштвена свест о њиховом положају, као и међусобно неусклађеност политика у овој области. Такође је истакла и да су недовољни финансијски ресурси и њихова често неадекватна алокација још једне од препрека у успостављању адекватне помоћи и подршке овим лицима. Стога извештај Комитета УН за права особа са инвалидитетом пре свега треба схватити као смернице за даље унапређење стања у области заштите особа са инвалидитетом.

Страна 3 од 28

obrazac ikona Образац притужбе

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.