а

Рок за јавни позив, који је упућен градовима, општинама и градским општинама у Републици Србији да се пријаве за доделу награда за допринос развоју свих облика приступачности на својој територији у 2016. години, продужен је до 17. марта ове године.
Заштитник грађана је јавни позив расписао у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије. Позивамо градове, општине и градске општине Републике Србије да се пријаве.

b_280_0_16777215_00_images_Slika-na-pola-puta-1.jpgПоводом 3. децембра, Међународног дана особа са инвалидитетом, заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић посетила је данас Удружење „На пола пута“ у Панчеву, које се бави развојем и обезбеђивањем разних облика подршке особама са инвалидитетом и њиховим породицама.

Владана Јовић је упознала запослене са надлежностима и радом Заштитника грађана у области права особа са инвалидитетом, када и на који начин могу да се обрате за помоћ или савет овој институцији уколико сматрају да органи јавне власти крше њихова права. Посетила је радни центар и просторије за смештај корисника које постоји у оквиру Удружења.

Удружење „На пола пута“ у Панчеву представља прву организацију која је формирала заједницу становања за особе са менталним сметњама уз подршку породица и посвећено је спречавању институционализације особа са инвалидитетом. Поред радног центра који омогућава радно ангажовање, организован је и рад с дефектологом, драмски клуб, музичке радионице и спортске активности, док су у терапијском центру ангажовани дефектолози.

У оквиру обележавања Међународног дана особа са инвалидитетом заменица заштитника грађана Владана Јовић планира да 3. децембра са својим сарадницама посети радионицу за децу коју сваке суботе организује Удружење Аутизам – право на живот у ОШ „Јован Миодраговић“.

Међународни дан особа са инвалидитетом установљен је 1992. године, када је Генерална скупштина УН усвојила резолуцију којом се све земље позивају на обележавање тог дана с циљем да се унапреди и омогући особама са инвалидитетом једнако уживање људских права и равноправно учешће у друштву.

Особе са аутизмом су посебно рањива група друштва. Не само да грађани не знају довољно о њиховој болести и потребама, него не знају довољно ни у оним структурама где би требало да се зна, а то су стручни радници, рекла је данас заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић. Она је на скупу „Кључни изазови у остварењу права особа са аутизмом“, који је Заштитник грађана организовао у Палати Србија у Београду, рекла да је положај особа са аутизмом у Србији специфично тежак и није довољно препознат, због чега се њихови проблеми не решавају на адекватан начин.

b_280_0_16777215_00_images_20161130Autizam.JPGЗаменица је нагласила да у Србији не постоји системско решење за хуман смештај особа са инвалидитетом и дешава се да особе са аутизмом, када више нема ко да брине о њима, не буду смештене у установе у којима се на адекватан начин брину о њима. Као највећи проблем навела је да у Србији не постоји потпуна евиденција о броју особа са аутизмом, али да се из праксе види да тај број расте.

Србија би до краја 2017. године требало да добије први регистар деце са сметњама у развоју, а боља евиденција треба да омогући ефикаснију подршку тој популацији и њиховим породицама, најавио је на скупу државни секретар у Министарству здравља Мехо Махмутовић. Он је рекао да ће држава у наредном периоду понудити системска решења и навео могућност да нека од здравствених установа буде проглашена за референтну установу за аутизам.

Стручна сарадница Удружења Аутизам - право на живот Весна Миловановић рекла је да није довољно пуко вођење евиденције и регистра са именима, већ је потребно прикупити податке о широком спектру дијагноза. Она се заложила за отварање посебног центра за аутизам у којем би се спроводиле стручне дијагностичке процедуре, едуковало особље, а били би обезбеђени и дневни боравак и смештајни капацитети када је то неопходно.

Милош В. Немањић (1932), члан Савета за особе са инвалидитетом и старијих Заштитника грађана, преминуо је 14. октобра 2016. године.

Милош Немањић је најдужи период своје радне каријере провео у Заводу за проучавање културног развитка, на месту заменика директора, потом и директор. Радио је у Институту за криминолошка и социолошка истраживања. Био је активни члан Геронтолошког друштва Србије од 1991. године, члан УО од 2000, а председник од 2008. године. Био је потпредседник Савета Владе Републике Србије за питања старења и старости.

Објавио je велики број радова из социологије, посебно из геронтoлогије у последњих 20 година.

У оквиру Савета за особе са инвалидитетом и старијих активно се залагао за заштиту и унапређење права најстарије популације.

Страна 3 од 28

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.