а

b_280_0_16777215_00_images_20200204_141116_resized_20200205_111059110.jpgПредставници Стручне службе Заштитника грађана одржали су данас састанак са члановима и чланицама Савета Заштитника грађана за права особа са инвалидитетом, Иванком Јовановић (Национална организација особа са инвалидитетом Србије (НООИС), Миодрагом Почучем, експертом и Виданом Данковићем (Удружење за ревизију приступачности).

На састанку је било речи о процесу израде и садржају Нацрта Националне стратегије унапређења положаја особа са инвалидитетом у Републици Србији за период од 2020. до 2024. године, која је Заштитнику грађана достављена у циљу давања Мишљења. Чланови и чланице Савета указали су да је реч о квалитетном документу који би Влада требало да усвоји што пре, а да је кључно да што пре буде израђен Акциони план за њену примену, који ће садржати конкретне мере, активности, носиоце активности и прописане рокове за спровођење активности. Након тога је од изузетне важности примена ових стратешких докумената, нарочито на локалном нивоу и израда локалних акционих планова који ће садржати конкретне мере за унапређење положаја особа са инвалидитетом.

Представници Заштитника грађана упознали су присутне са активности у циљу спровођења Јавног позива јединицама локалне самоуправе за доделу награда за допринос развоју приступачности на својој територији, који је Заштитник грађана, у сарадњи са Тимом  за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина, четврти пут заредом расписао 31. јануара 2020. године.

Размењене су информације о поступцима Заштитника грађана на унапређењу информисања особа са инвалидитетом и старијих приликом остваривања права из области социјалне заштите и пензијског и инвалидског осигурања и радом Радне групе Владе Републике Србије за унапређење приступачности. 

Заштитник грађана је 18. фебруара 2020. године поднео Народној скупштини Републике Србије амандмане на Предлог закона о играма на срећу, како би се њиховим усвајањем осигурало потпуно и неометано остваривање права особа са инвалидитетом и других социјално угрожених лица. Амандмани су поднети на иницијативу Националне организације особа са инвалидитетом Србије (НООИС), у виду изричите гаранције усмеравања дела прихода добијених од игара на срећу у буџетско финансирање рада организација особа са инвалидитетом и унапређење квалитета њиховог живота.

Искључивањем поменутих гаранција, који су тренутно на снази у Закону о играма на срећу, смањио би се постојећи ниво права особа са инвалидитетом, гарантован Уставом и Конвенцијом УН о правима особа са инвалидитетом, на чију примену се наша држава обавезала. Заменик заштитника грађана Слободан Томић истиче да је разлог за подношење амандмана у чињеници да је предлогом закона искључено законско одређење коришћења средстава у наменске сврхе, између осталог, за финансирање организација особа са инвалидитетом и других удружења чији је циљ унапређење социјално-економског и друштвеног положаја особа са инвалидитетом и других лица у стању социјалне потребе, иако средства добијена од игара на срећу представљају значајан извор који може видљиво допринети побољшању положаја особа са инвалидитетом и других осетљивих друштвених група.

Заштитник грађана, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије, по четврти пут додељује награду градовима, општинама и градским општинама који су у 2019. години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.

На овај начин, Заштитник грађана жели да промовише примере добре праксе у области приступачности на локалном нивоу, као и да оствари бољу међусобну сарадњу са градовима и општинама у Републици Србији у циљу утврђивања стања у области приступачности и узрока због којих се, у пуној мери, не примењују прописи који гарантују права на приступачност јавних објеката, служби и услуга особама са инвалидитетом и тешкоћама у кретању или комуникацији. Такође, ова иницијатива ће пружити значајне информације за формулисање препорука и планова за унапређивање приступачности у оквиру надлежности градова, општина и градских општина.

Учешће на овом Јавном позиву је прилика да се представе спроведене иницијативе јединица локалне самоуправе, посвећеност доприносу развоја приступачности и размене драгоцена искуства и примери добре праксе у области приступачности јавних објеката, служби и услуга свим грађанима и грађанкама.

Заштитник грађана позива јединице локалне самоуправе да се пријаве на Јавни позив, који је отворен до 02.03.2020. године, како би допринели промовисању принципа Дизајн за све и креирању окружења и услуга које могу користити сви грађани и грађанке - инклузивног окружења приступачног свима.

b_300_0_16777215_00_images_20191226_Grupa.jpegГенерална секретарка Стручне службе Заштитника грађана Оља Јовичић, помоћница Генералног секретара Наташа Јовић и самостална саветница Ивана Обрадовић  учествовале су данас у раду Групе за консултације о инклузивном изборном процесу и правилима, која је организована у оквиру пројекта „Ради као што говориш заједно са особама са инвалидитетом“.

На састанку који је одржан у Народној скупштини разматрани су предлози за унапређење изборних процеса у циљу њихове пуне доступности особама са инвалидитетом. Изборни процес није довољно доступан свим грађанима, с обзиром да постоје препреке које особе са инвалидитетом спречавају да учествују у изборном процесу. Анализе показују да бирачка места у великом броју нису физички приступачна, а изборни материјали нису приступачни слепим и слабовидим особама. Само је једна особа са инвалидитетом од више понуђених кандидата са изборних листа изабрана за посланика у Народној скупштини. На недостатке у изборном процесу због којих он није довољно приступачан особама са инвалидитетом Заштитник грађана указао је још 2012. године упућивањем мишљења надлежним органима.

Предлози за унапређење односе се на обезбеђивање физичке приступачности бирачких места, промене код уписа у бирачки списак, уређење пријављивања и гласања од куће, учешће особа са инвалидитетом у бирачким одборима и у РИК-у), унапређење информисања, могућност коришћење факсимила уместо потписа.

Заштитнику грађана обратила се грађанка наводом да здравствена установа од ње, ради процене радне способности, захтева да плати ову процедуру, иако је особа са инвалидитетом и у стању социјалне потребе. Током поступка контроле законитости и правилности рада који је покренуо Заштитник грађана, здравствена установа контатовала је да је на штету грађанке начињен пропуст и без одлагања овај пропуст отклонила омогућавајући да грађанка обави процену радне способности без трошкова, како закон и налаже. 

Заштитник грађана указује да органи јавне власти треба покажу посебну осетљивост и поступају "у сусрет" особама са инвалидитетом, како би се у што већој мери отклониле или макар ублажиле последице бројних препрека које особама са инвалидитетом - а посебно женама са инвалидитетом - отежавају пуно уживање гарантованих људских права и слобода.

Заштитник грађана покренуо је данас поступак контроле законитости и правилности рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања  поводом информације да се од новембра 2018. године, запосленима у предузећу „Космос“ доо, који су у највећем броју особе са инвалидитетом, не исплаћују зараде. Предузеће „Космос“, које запошљава 39 особа, од чега 27 особа са инвалидитетом, је привредни субјект за запошљавање и професионалну рехабилитацију особа са инвалидитетом. Ово предузеће налази се у процесу реализације Унапред припремљеног плана реорганизације, након чијег доношења је обустављен претходно покренути стечајни поступак, а Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања је овом предузећу у два наврата преносило средства за субвенције зарада за запослене особе са инвалидитетом.

Имајући у виду да је реч о привредном субјекту који активно запошљава и које је активно у пословању (није у стечају), те да су из буџета преношена средства овом предузећу за субвенције зарада за запослене особе са инвалидитетом, а да према информацијама којима располаже Заштитник грађана зараде запосленима нису исплаћене од 2018. године па на даље, Заштитник грађана затражио је од Министарства информације  о свим чињеницама и околностима овог случаја.

Министарство је у обавези да Заштитнику грађана достави све информације у року од 15 дана.

 

Помоћница генералног секретара Наташа Јовић са сарадницима одржала је састанак са члановима и чланицама Савета Заштитника грађана за права особа са инвалидитетом, Горданом Рајков, Иванком Јовановић, Миодрагом Почучем и Виданом Данковићем, из организација: Национална организација особа са инвалидитетом Србије (НООИС), Центра за самостални живот особа са инвалидитетом Србије и Удружења за ревизију приступачности.

Помоћница генералног секретара упознала је чланове Савета са текућим активностима у области остваривања и заштите права особа са инвалидитетом, посебно у вези са поступцима Заштитника грађана у односу на питање коришћења факсимила у правном промету од стране особа са инвалидитетом и унапређења информисања особа са инвалидитетом и старијих приликом остваривања права из области социјалне заштите и пензијског и инвалидског осигурања. Јовић је указала и да Заштитник грађана актуелно предузима активности у вези са питањем приступачности стамбених зграда особама са инвалидитетом, као и да ће почетком 2020. године, у сарадњи са Тимом  за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина, четврти пут заредом расписати Јавни позив јединицама локалне самоуправе за доделу награда за допринос развоју приступачности на својој територији.

Чланови и чланице Савета указали су да је запошљавање особа са инвалидитетом један од кључних проблема у остваривању њихових права, не само са аспекта броја запослених већ и структуре запослених особа са инвалидитетом и прилагођавања радних места. Они су указали и на потребу да се испита начин расподеле средстава из посебног буџетског фонда у који се сливају средства која уплаћују послодавци који, супротно законским одредбама, не запошљавају особе са инвалидитетом. Помоћница Генералног секретара је указала да ће Заштитник грађана током 2020. године прикупљати и анализирати податке, ради процене ефикасности и делотворности примене Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом, са циљем да утврди у којој мери је обезбедио запошљавање и повећање запошљивости особа са инвалидитетом, који су његови недостаци и да ли је потребно унапређење правног оквира у остваривању права особа са инвалидитетом на рад и пуну социјалну инклузију, у складу са Конвенцијом о правима особа са инвалидитетом.

На седници је било речи о неопходности да се унапреди приступачност бирачких места и бирачког материјала особама са инвалидитетом ради пуног и несметаног остваривања изборних права, на шта је Заштитник грађана указао још 2012. године. Савет је дискутовао и о модалитетима примене члана 33. Конвенције о правима особа са инвалидитетом који уређује питање механизама независног праћења примене овог међународног уговора у држави уговорници. Република Србија потврдила је ову Конвенцију 2009. године, чиме се обавезала на њену пуну примену

b_280_0_16777215_00_images_b_300_0_16777215_00_images_20191211_udruzenje_.jpeg

Обележавајући Међународни дан људских права, представници Стручне службе Заштитника грађана посетили су Геронтолошки центар Вождовац и разговарали о остваривању права одраслих и старијих особа, корисница и корисника смештених у ову установу и важности активног старења са управницом, социјалном радницом, радним терапеутом и самим корисницима ове установе. Реч је о установи која прима 270 корисника из целе Србије, у 4 павиљона у којима се смештају особе, у зависности од процене њихових потреба, од којих су неки са отежаном и смањеном покретљивошћу, али и они којима је потребна здравствена нега и медицински надзор 24 часа. Корисницима се пружају услуге социјалне, здравствене заштите, психо-социјална подршка и радно-окупациона терапија.

Страна 1 од 17

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.