а

Поводом 3. децембра, Међународног дана особа са инвалидитетом, Заштитник грађана указује да приступачност институцијама и другим објектима, као основни предуслов за интеграцију тих особа у друштво, није на одговарајућем нивоу. Са жељом да подстакне решавање овог проблема, Заштитник грађана је промовисао интерактивну „Мапу приступачности“ која треба да омогући увид у реално стање на подручју Србије.

„Мапа приступачности је постављена на сајт Заштитника грађана, а сачињена је у сарадњи са Удружењем за ревизију приступачности. До сада су прикупљани подаци о приступачности локацијама стајалишта јавног превоза, јавних паркинг места резервисаних за особе са инвалидитетом, пешачких прелаза и јавних објеката у надлежности јединица локалне самоуправе, као и објектима електропривреде.

Локалне самоуправе, невладине организације као и грађани позвани су да се укључе у прикупљање што већег броја података за „Интерактивну мапу“. Предвиђено је да се њен садржај, у складу са променама на терену, непрекидно мења и допуњава. На тај начин особама са инвалидитетом треба да буде омогућен благовремен и лак увид у приступачност објеката и институција у које намеравају да иду.

b_280_0_16777215_00_images_stories_02112015_konferencija.jpg

У локалним самоуправама није ни изблиза довољно развијен систем подршке који особама са инвалидитетом омогућава да у непосредном окружењу равноправно остварују призната права, а најизраженији проблем је у приступачности објеката. Зато је у циљу унапређења права особа са инвалидитетом у овој области Заштитник грађана у сарадњи са Удружењем за ревизију приступачности у току 2014. године израдио базу података о приступачности објеката јавне намене, рекла је данас заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић на представљању Мапе приступачности у београдском Медија центру.

Мапа садржи информације о приступачним објектима у општинама и градовима Србије, као и сервисима подршке за особе са инвалидитетом и грађанима којима су потребне.

Положај особа са инвалидитетом у Србији је врло тежак. Без обзира на унапређен правни оквир, односно ратификовану Конвенцију о правима особа са инвалидитетом и закона који обезбеђују што бољу имплементацију конвенције, у пракси, положај особа са инвалидитетом није на завидном нивоу, рекла је Јовић. Она је навела да је Заштитник грађана у свом раду на основу притужби грађана и путем упитника које је прикупљао претходних година утврдио да стање у локалним самоуправама није усклађено са загарантованим правима.

Јовић је рекла и да ће Заштитник грађана следеће године доделити награде најприступачнијим локалним самоуправама и локалној самоуправи која је у тој години највише урадила на приступачности.

Оснивач Удружења за ревизију приступачности Видан Данковић је рекао да се Мапа приступачности налази на адреси mapapristupacnosti.rs, а може се отворити и преко сајта Заштитника грађана (zastitnik.rs), и тренутно је у бази близу 10.000 уноса. Уноси су разврстани по категоријама за које се мислило да ће корисницима бити значајни', рекао је Данковић. Оцењује се приступачност и према томе да ли старије особе, труднице, родитељи са децом могу да уђу у објекат и да га користе, да ли услуге могу да користе слепа лица, и да ли је прилагођено глувим особама, објаснио је Данковић и додао да су све установе социјалне заштите, које су унете у мапу, лоше или у развоју, али ниједна се не може оценити као добра.

vladana 0911.jpg

Мали број обраћања старијих лица Заштитнику грађана не значи да се њихова права не крше и да немају проблема приликом остваривања и заштите гарантованих права, већ да су њихови проблеми у друштву још увек недовољно уочљиви и препознати, а старији недовољно обавештени о механизмима заштите својих права, истакла је заменица заштитника грађана Владана Јовић на скупу посвећеном унапређењу положаја старијих у Србији. Недовољно развијени сервиси подршке старијим лицима и њиховим породицама знатно отежава њихов положај и положај породица у којима старији живе, као и приступ правима, закључила је Владана Јовић.

b_280_0_16777215_00_images_stories_inkluzija_02102015_1.jpg

Упркос почетним тешкоћама и отпорима којих је неретко било и у установама које су носиоци инклузивног образовања, направљен је значајан помак у овом процесу, истакла је заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић на скупу „Политике и пракса инклузивног образовања у Србији“.

Оснивање Мреже подршке инклузивном образовању и Групе за социјалну инклузију само су неки од значајних резултата који су постигнути у циљу унапређивања знања и информисаности запослених у установама о техникама, начинима, мерама и активностима које се могу предузети ради пружања подршке детету. Проблема још увек има, а да би се постигла пуна укљученост све деце у образовни систем неопходна је стална сарадња и координација свих актера у процесу инклузивног образовања.

Брисел

15-17. јун

b_280_0_16777215_00_images_stories_fotografija0476.jpgЗаменица заштитника грађана Владана Јовић учествовала је у Бриселу на међународној конференцији посвећеној борби против злостављања старијих. На међународни дан борбе против злостављања старијих, представници Савета Европе, Европске комисије и међународних организација, указали су на значај развијања механизама ране превенције насиља над старијим које је често скривено са бројним препрекама у његовом откривању. Кључни проблеми у овој области јесу неинформисаност о институцијама које су надлежне да поступају у случају насиља над старијим, непрепознавање насиља, као и његово непријављивање. Њихово решавање у многоме зависи од спремности друштва да одговори на потребе породица и старијих који живе самостално, кроз успостављање и развијање сервиса и програма подршке за старије, као и обезбеђивање достојанствених услова за живот без дискриминације. Учесницима конференције je такођe предочено на који начин инструменти ЕУ могу унапредити постојеће националне политике и праксе у борби против насиља над старијим и омогућавању једнаког приступа заштити од занемаривања и узнемиравања.

b_280_0_16777215_00_images_stories_fotografija0480.jpgВладана Јовић, заменица заштитника грађана, учествовала је на редовном састанку саветодавне групе у оквиру пројекта организације ENNHRI -  „Људска права старијих у дуготрајној заштити“ који је посвећен унапређењу положаја старијих особа којима је потребна стална нега и заштита и унапређењу квалитета пружања услуга у области здравствене и социјалне заштите старијих.

Особе са инвалидитетом, а поготово особе са менталним сметњама, у Србији су рањива група која се суочава са великим тешкоћама, нарочито кад је реч о обезбеђивању услова за живот у заједници. Економска криза додатно отежава спровођење  процеса  деинституционализације, но већина потешкоћа које успоравају и отежавају ефикасно спровођење деинституционализације није  везана за недостатак финансијских средстава, навела је данас заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић на стручном састанку посвећеном деинституционализацији.

Стручном скупу на којем су присуствовали представници већег броја  органа државне управе, других организација, установа и невладиних организација које су укључене у процес деинституционализације, заменица заштитника грађана је представила Мапу пута деинституционализације у Републици Србији, коју је у циљу подстицања овог процеса, израдио Заштитник грађана уз помоћ стручних сарадника и Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду.

Процес деинституционализације подразумева обезбеђење услова за живот у заједници и најмање рестриктивном окружењу особа са инвалидитетом, односно престанак смештања и измештање особа са инвалидитетом  из великих установа у којима су сада смештене.

Владана Јовић је оценила да је кључни проблем у спровођењу процеса деинституционализације непостојање општег разумевања овог процеса  и непостојање  јасног плана његовог спровођења.

Република  Србија је ратификовала Конвенцију УН о правима особа са инвалидитетом,  на основу које је преузела обавезу стварања услова за остваривање права особа са инвалидитетом на живот у заједници, гарантованог Конвенцијом.

Политика деинституционализације, односно стварања услова за живот у заједници је политика Владе у чију реализацију мора бити  укључен велики број органа  јавне власти на свим нивоима власти (националном, покрајинском и локалном). Да би ова политика довела до жељених резултата неопходно је да Влада успостави и обезбеди ефикасан систем координације.

На састанку су изнети проблеми и питања од значаја за спровођење овог дуготрајног процеса. Указано је на неопходност редовне међусобне размене информација ради ефикаснијег рада, и наглашена је важност подизања свести друштва о значају деинституционализације у чему је неопходна већа укљученост медија.

Објекат Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (РФПИО), филијала Зрењанин, није архитектонски приступачан за особе са инвалидитетом, због чега се вештачења  здравственог стања особа са инвалидитетом, уместо у просторијама Фонда, обављају испред објекта. Оваква дискриминација особа са инвалидитетом последица је непредузимања потребних радњи и мера Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), као сувласника објекта, утврдио је Заштитник грађана.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image http://www.zastitnik.rs/components/com_attachments/media/icons/word.gif
There was a problem loading image http://www.zastitnik.rs/components/com_attachments/media/icons/word.gif
There was a problem loading image http://www.zastitnik.rs/components/com_attachments/media/icons/pdf.gif
There was a problem loading image http://www.zastitnik.rs/components/com_attachments/media/icons/pdf.gif

Заштитник грађана у сарадњи са Покрајинским заштитником грађана АП Војводина и удружењем Међународна мрежа помоћи, реализовао је 16. септембра 2014. године редовну посету Геронтолошком центру „Срем“ у Руми и том приликом сачинио извештај са препорукама.

word.gifИзвештај Заштитника грађана

pdf.gifОдговор органа о поступању

Страна 3 од 15

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.