а

b_280_0_16777215_00_images_vladana-14062016.jpgЗаменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић учествовала је на конференцији за медије „Одговорност Србије за кршење права особа са инвалидитетом“, коју је 14. јуна 2016. године организовало удружење Иницијатива за права особа са менталним инвалидитетом (MDRI-S), са циљем представљања закључних запажања Комитета УН за права особа са инвалидитетом упућена Републици Србији у априлу ове године.

Том приликом Владана Јовић представила је кључне активности Заштитника грађана у области заштите и унапређења права особа са инвалидитетом, при чему је истакла да је Република Србија ратификовањем Конвенције о правима особа са инвалидитетом 2009. године преузела низ обавеза. Међутим, иако је од тада доста урађено на успостављању одговарајућег правног оквира, положај особа са инвалидитетом је и даље незадовољавајући и оне се сусрећу са низом проблема, као што су недовољна приступачност јавним установама, неразвијена подршка у образовању, оскудне могућности за запошљавање. Додатно су најугроженије особе са менталним сметњама, а брига о њима се углавном спроводи у установама уместо у породицама, односно заједници. Она је навела да су највеће препреке у унапређењу положаја ових лица недовољно развијена друштвена свест о њиховом положају, као и међусобно неусклађеност политика у овој области. Такође је истакла и да су недовољни финансијски ресурси и њихова често неадекватна алокација још једне од препрека у успостављању адекватне помоћи и подршке овим лицима. Стога извештај Комитета УН за права особа са инвалидитетом пре свега треба схватити као смернице за даље унапређење стања у области заштите особа са инвалидитетом.

Заштитник грађана је препоручио Секретаријату за саобраћај Градске управе Београда да свим превозницима упути обавештење, а кориснике јавног превоза, на одговарајући начин, информише о правима особа са инвалидитетом на кретање уз помоћ пса водича у возилима јавног превоза. Такође, Заштитник грађана је поздравио благовремено реаговање Градског саобраћајног предузећа „Београд“ који се јавно извинио због недавног неприхвативог и незаконитог поступка према путници и њеном псу водичу. Одговоре градова који су поступили по препорукама Заштитника грађана можете преузети овде.

Заменица заштитника грађана Владана Јовић разговарала је данас са Чикош Јожефом, власником предузећа „Čikoš Group“ д.о.о. из Суботице, у коме више од 60% запослених чине особе за инвалидитетом. Наиме, ово предузеће запошљава преко 50 људи, од чега више од 30 чине особе са инвалидитетом. Ово предузеће је изабрано као пример добре праксе запошљавања особа са инвалидитетом у Републици Србији.

Поред тешког положај особа са инвалидитетом, нарочито при запошљавању и у свакодневном раду, у разговору је указано и на потребу да се јавности презентује да и ти проблеми могу бити превазиђени када постоји друштвена свест о проблемима ове рањиве групе и жеља да се укључе у свакодневни живот и функционисање друштва. Такође, у разговору је указано и на изазове са којима се послодавци који запошљавају особе са инвалидитетом сусрећу, као и на конкретне проблеме са применом појединих одредби законске регулативе у пракси и евентуалним начинима отклањања истих. Такође, Влада Јовић је са представницима стручне службе Заштитника грађана посетила и просторије овог предузећа како би се у пример добре праксе запошљавања особа са инвалидитетом уверили и лично.

Након посете предузећу „Čikoš Group“ д.о.о. из Суботице, заменица заштитника грађана Владана Јовић је истакла да изражава наду да ће и остали послодавци у Републици Србији следити пример ове компаније и запошљавати што већи број особа са инвалидитетом, а да је у том циљу потребно и подићи друштвену свест о значају и могућностима запошљавања особа са инвалидитетом, како послодаваца тако и осталих надлежних органа.

Поводом 3. децембра, Међународног дана особа са инвалидитетом, Заштитник грађана указује да приступачност институцијама и другим објектима, као основни предуслов за интеграцију тих особа у друштво, није на одговарајућем нивоу. Са жељом да подстакне решавање овог проблема, Заштитник грађана је промовисао интерактивну „Мапу приступачности“ која треба да омогући увид у реално стање на подручју Србије.

„Мапа приступачности је постављена на сајт Заштитника грађана, а сачињена је у сарадњи са Удружењем за ревизију приступачности. До сада су прикупљани подаци о приступачности локацијама стајалишта јавног превоза, јавних паркинг места резервисаних за особе са инвалидитетом, пешачких прелаза и јавних објеката у надлежности јединица локалне самоуправе, као и објектима електропривреде.

Локалне самоуправе, невладине организације као и грађани позвани су да се укључе у прикупљање што већег броја података за „Интерактивну мапу“. Предвиђено је да се њен садржај, у складу са променама на терену, непрекидно мења и допуњава. На тај начин особама са инвалидитетом треба да буде омогућен благовремен и лак увид у приступачност објеката и институција у које намеравају да иду.

b_280_0_16777215_00_images_stories_02112015_konferencija.jpg

У локалним самоуправама није ни изблиза довољно развијен систем подршке који особама са инвалидитетом омогућава да у непосредном окружењу равноправно остварују призната права, а најизраженији проблем је у приступачности објеката. Зато је у циљу унапређења права особа са инвалидитетом у овој области Заштитник грађана у сарадњи са Удружењем за ревизију приступачности у току 2014. године израдио базу података о приступачности објеката јавне намене, рекла је данас заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић на представљању Мапе приступачности у београдском Медија центру.

Мапа садржи информације о приступачним објектима у општинама и градовима Србије, као и сервисима подршке за особе са инвалидитетом и грађанима којима су потребне.

Положај особа са инвалидитетом у Србији је врло тежак. Без обзира на унапређен правни оквир, односно ратификовану Конвенцију о правима особа са инвалидитетом и закона који обезбеђују што бољу имплементацију конвенције, у пракси, положај особа са инвалидитетом није на завидном нивоу, рекла је Јовић. Она је навела да је Заштитник грађана у свом раду на основу притужби грађана и путем упитника које је прикупљао претходних година утврдио да стање у локалним самоуправама није усклађено са загарантованим правима.

Јовић је рекла и да ће Заштитник грађана следеће године доделити награде најприступачнијим локалним самоуправама и локалној самоуправи која је у тој години највише урадила на приступачности.

Оснивач Удружења за ревизију приступачности Видан Данковић је рекао да се Мапа приступачности налази на адреси mapapristupacnosti.rs, а може се отворити и преко сајта Заштитника грађана (zastitnik.rs), и тренутно је у бази близу 10.000 уноса. Уноси су разврстани по категоријама за које се мислило да ће корисницима бити значајни', рекао је Данковић. Оцењује се приступачност и према томе да ли старије особе, труднице, родитељи са децом могу да уђу у објекат и да га користе, да ли услуге могу да користе слепа лица, и да ли је прилагођено глувим особама, објаснио је Данковић и додао да су све установе социјалне заштите, које су унете у мапу, лоше или у развоју, али ниједна се не може оценити као добра.

vladana 0911.jpg

Мали број обраћања старијих лица Заштитнику грађана не значи да се њихова права не крше и да немају проблема приликом остваривања и заштите гарантованих права, већ да су њихови проблеми у друштву још увек недовољно уочљиви и препознати, а старији недовољно обавештени о механизмима заштите својих права, истакла је заменица заштитника грађана Владана Јовић на скупу посвећеном унапређењу положаја старијих у Србији. Недовољно развијени сервиси подршке старијим лицима и њиховим породицама знатно отежава њихов положај и положај породица у којима старији живе, као и приступ правима, закључила је Владана Јовић.

b_280_0_16777215_00_images_stories_inkluzija_02102015_1.jpg

Упркос почетним тешкоћама и отпорима којих је неретко било и у установама које су носиоци инклузивног образовања, направљен је значајан помак у овом процесу, истакла је заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић на скупу „Политике и пракса инклузивног образовања у Србији“.

Оснивање Мреже подршке инклузивном образовању и Групе за социјалну инклузију само су неки од значајних резултата који су постигнути у циљу унапређивања знања и информисаности запослених у установама о техникама, начинима, мерама и активностима које се могу предузети ради пружања подршке детету. Проблема још увек има, а да би се постигла пуна укљученост све деце у образовни систем неопходна је стална сарадња и координација свих актера у процесу инклузивног образовања.

Брисел

15-17. јун

b_280_0_16777215_00_images_stories_fotografija0476.jpgЗаменица заштитника грађана Владана Јовић учествовала је у Бриселу на међународној конференцији посвећеној борби против злостављања старијих. На међународни дан борбе против злостављања старијих, представници Савета Европе, Европске комисије и међународних организација, указали су на значај развијања механизама ране превенције насиља над старијим које је често скривено са бројним препрекама у његовом откривању. Кључни проблеми у овој области јесу неинформисаност о институцијама које су надлежне да поступају у случају насиља над старијим, непрепознавање насиља, као и његово непријављивање. Њихово решавање у многоме зависи од спремности друштва да одговори на потребе породица и старијих који живе самостално, кроз успостављање и развијање сервиса и програма подршке за старије, као и обезбеђивање достојанствених услова за живот без дискриминације. Учесницима конференције je такођe предочено на који начин инструменти ЕУ могу унапредити постојеће националне политике и праксе у борби против насиља над старијим и омогућавању једнаког приступа заштити од занемаривања и узнемиравања.

b_280_0_16777215_00_images_stories_fotografija0480.jpgВладана Јовић, заменица заштитника грађана, учествовала је на редовном састанку саветодавне групе у оквиру пројекта организације ENNHRI -  „Људска права старијих у дуготрајној заштити“ који је посвећен унапређењу положаја старијих особа којима је потребна стална нега и заштита и унапређењу квалитета пружања услуга у области здравствене и социјалне заштите старијих.

Страна 3 од 15

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.