а

Особе са инвалидитетом, а поготово особе са менталним сметњама, у Србији су рањива група која се суочава са великим тешкоћама, нарочито кад је реч о обезбеђивању услова за живот у заједници. Економска криза додатно отежава спровођење  процеса  деинституционализације, но већина потешкоћа које успоравају и отежавају ефикасно спровођење деинституционализације није  везана за недостатак финансијских средстава, навела је данас заменица заштитника грађана за права особа са инвалидитетом Владана Јовић на стручном састанку посвећеном деинституционализацији.

Стручном скупу на којем су присуствовали представници већег броја  органа државне управе, других организација, установа и невладиних организација које су укључене у процес деинституционализације, заменица заштитника грађана је представила Мапу пута деинституционализације у Републици Србији, коју је у циљу подстицања овог процеса, израдио Заштитник грађана уз помоћ стручних сарадника и Амбасаде Краљевине Норвешке у Београду.

Процес деинституционализације подразумева обезбеђење услова за живот у заједници и најмање рестриктивном окружењу особа са инвалидитетом, односно престанак смештања и измештање особа са инвалидитетом  из великих установа у којима су сада смештене.

Владана Јовић је оценила да је кључни проблем у спровођењу процеса деинституционализације непостојање општег разумевања овог процеса  и непостојање  јасног плана његовог спровођења.

Република  Србија је ратификовала Конвенцију УН о правима особа са инвалидитетом,  на основу које је преузела обавезу стварања услова за остваривање права особа са инвалидитетом на живот у заједници, гарантованог Конвенцијом.

Политика деинституционализације, односно стварања услова за живот у заједници је политика Владе у чију реализацију мора бити  укључен велики број органа  јавне власти на свим нивоима власти (националном, покрајинском и локалном). Да би ова политика довела до жељених резултата неопходно је да Влада успостави и обезбеди ефикасан систем координације.

На састанку су изнети проблеми и питања од значаја за спровођење овог дуготрајног процеса. Указано је на неопходност редовне међусобне размене информација ради ефикаснијег рада, и наглашена је важност подизања свести друштва о значају деинституционализације у чему је неопходна већа укљученост медија.

Објекат Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање (РФПИО), филијала Зрењанин, није архитектонски приступачан за особе са инвалидитетом, због чега се вештачења  здравственог стања особа са инвалидитетом, уместо у просторијама Фонда, обављају испред објекта. Оваква дискриминација особа са инвалидитетом последица је непредузимања потребних радњи и мера Републичког фонда за здравствено осигурање (РФЗО), као сувласника објекта, утврдио је Заштитник грађана.

Multithumb found errors on this page:

There was a problem loading image http://www.zastitnik.rs/components/com_attachments/media/icons/word.gif
There was a problem loading image http://www.zastitnik.rs/components/com_attachments/media/icons/word.gif
There was a problem loading image http://www.zastitnik.rs/components/com_attachments/media/icons/pdf.gif
There was a problem loading image http://www.zastitnik.rs/components/com_attachments/media/icons/pdf.gif

Заштитник грађана у сарадњи са Покрајинским заштитником грађана АП Војводина и удружењем Међународна мрежа помоћи, реализовао је 16. септембра 2014. године редовну посету Геронтолошком центру „Срем“ у Руми и том приликом сачинио извештај са препорукама.

word.gifИзвештај Заштитника грађана

pdf.gifОдговор органа о поступању

Управа за извршење кривичних санкција, Специјална затворска болница, није обезбедила притворенику са инвалидитетом примеран смештај, приступачно окружење и потребну медицинску рехабилитацију,  утврдио је Заштитник грађана.

Заштитник грађана је утврдио да је директорка Основне и средње школе за образовање и васпитање деце са сметњама у развоју „Жарко Зрењанин“ у Суботици прекинула школовање четири ученика и упутила их на коришћење дневног боравка, услуге из области социјалне заштите, без могућности даљег образовања.

Заштитник грађана је у Сомбору и Бачкој Паланци организовао округле столове „Системи подршке особама са инвалидитетом и старијим у локалној заједници“ посвећене остваривању права особа са инвалидитетом и старијих.

О значају успостављања и развијања система услуга и подршке особама са инвалидитетом и старијим и проблемима који онемогућавају доследну примену закона и остваривање гарантованих права, заменица заштитника грађана Владана Јовић разговарала је са представницима локалних самоуправа, центара за социјални рад, установа социјалне заштите са подручја Сомбора и Бачке Паланке, домова здравља, општих болница, филијала Националне службе за запошљавање и представницима невладиних организација.

На скуповима је истакнуто да су неприступачни објекти, недовољно развијени сервиси подршке у заједници особама са инвалидитетом и старијим, као и честа нормативна неусклађеност, основне препреке за остваривање права ових посебно рањивих група наших суграђана и њихово пуно друштвено укључивање. Поред тога што у Сомбору и Бачкој Паланци велики број услуга и сервиса још увек није успостављено, посебно забрињавајуће је што успостављени системи услуга нису обезбеђени у довољном обиму, те се и даље неретко догађа да ученици са сметњама у развоју немају асистенте у настави, а да геронто службе недовољно често посећују старије суграђане.

Округли столови су организовани у оквиру иницијативе „Промоција људских и мањинских права кроз интензивнији контакт Заштитника грађана са грађанима“ уз финансијску подршку Владе Краљевине Норвешке. Пројекат се спроводи у сарадњи са Библиотекарским друштвом Србије и јавним библиотекама у 15 градова и општина широм Србије.

Одбор за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу је на данашњем састанку прихватио Иницијативу за подношење амандмана на Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавном бележништву, коју је упутио Заштитник грађана.

Предложена измена треба да спречи дискриминацију слепих лица, лица оштећеног слуха и лица са инвалидитетом која не могу да говоре. Њима се Предлогом закона о изменама Закона о јавном бележништву неоправдано намеће обавеза коришћења услуга јавних бележника приликом састављања уговора о располагању непокретности.

Заштитнику грађана обратила се, предлогом за предузимање законодавне иницијативе, Национална организација особа са инвалидитетом Србије (НООИС). Ова организација истоветним текстом обратила се и Одбору за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу Народне скупштине Републике Србије. Заштитник грађана је сматрао да постоји оправдана потреба да, уз и на основу предлога НООИС, Одбору за правосуђе, државну управу и локалну самоуправу предложи и додатне измене Предлога закона о изменама Закона о јавном бележништву, имајући у виду да постоји оправдана бојазан да би применом предложених решења била повређена права већег броја грађана.

Заштитник грађана поздравља усвајање иницијативе и очекује да ће Народна скупштина изгласати амандмане на Закон о јавном бележништву.

b_280_0_16777215_00_images_stories_domovi_101214.jpgЗаменица заштитника грађана Владана Јовић разговарала је данас са корисницима услуге „становање уз подршку“, особама са интелектуалним тешкоћама, које су уз подршку Асоцијације за промовисање инклузије Србије, напустиле установу социјалне заштите у којој су биле смештене годинама и живот наставиле у заједници.

Поред тешкоћа, које корисници уз подршку својих персоналних асистената свакодневно превазилазе, у разговору је указано и на препреке за које им се чини да држава већ годинама нема решења, иако су о њима надлежни органи више пута обавештавани. Један од проблема који је истакнут као најозбиљнији јесте да „новац не прати корисника“ услед чега корисници услуге становање уз подршку живе у страху да ће услуга  „становање уз подршку“ која зависи од средстава донатора добијених на различитим пројектима, бити укинута, а они враћени у домове из којих су измештени. У разговору је такође указано и на недовољну бригу и старање старатеља о својим штићеницима, услед чега неки од њих не могу да остваре право на здравствену заштиту, лична документа или пријаву пребивалишта, или су ограничени у располагању сопственим новчаним средствима.

О значају развијања оваквих и сличних система подршке у заједници особама са интелектуалним тешкоћама, као предуслову деинституционализације, Заштитник грађана указао је у свом годишњем извештају, као и у документу „Мапа пута деинституционализације у Републици Србији“ коју је недавно представио у Народној скупштини.

Страна 4 од 15

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.