а

У оквиру обележавања Међународног дана знаковних језика и Међународне недеље глувих, представница Стручне службе Заштитника грађана посетила је Сајам културе на знаковном језику, одржаном у Установи културе Стари град – Пароброд, који је организовала Градска организација глувих Београда и Културно уметничко друштво глувих Београда „Радивој Поповић“, у сарадњи са Савезом глувих и наглувих Србије и Асоцијацијом тумача српског знаковног језика, а уз подршку Министарства културе и информисања и Градског секретаријата за културу града Београда. На Сајму културе на знаковном језику присутни су се упознали са специфичностима заједнице глувих, српским знаковним језиком, културом и традицијом заједнице глувих, као и најзначајнијим изазовима у употреби српског знаковног језика. Такође, кроз округли сто на тему „Право на знаковни језик за све“ присутни су упознати са праксом и активностима у области пружања подршке развоју културних садржаја глувих, као и примерима добре праксе и подршке доступних културних стваралаштва за глуве особе у Београду и Србији.

Такође, у оквиру обележавања Међународног дана знаковних језика, представница Стручне службе Заштитника грађана присуствовала је конференцији „Комплетна комуникација, изазови и решења“, одржаној у Привредној комори Србије. Конференцију је организовала шведска компанија T-meeting у сарадњи са српском компанијом Аудио БМ и уз подршку Амбасаде Шведске, Нордијске Алијансе, компаније Теленор, Савеза глувих и наглувих Србије и Привредне коморе Србије. Конференција је била посвећена иновацијама и новим технологијама које се примењују као помоћ за глува, наглува, слепа и слабовида лица.

Генерала скупштина УН прогласила је 23. септембар Међународним даном знаковних језика, како би подигла свест о важности знаковног језика. Обележавање Међународне недеље глувих као и Међународног дана знаковних језика има за циљ промоцију знаковног језика као првог језика глувих особа.

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.