а

b_280_0_16777215_00_images_Cajetina_2.jpgЗаменица Заштитника грађана Јелена Стојановић изјавила је да су старије особе у Републици Србији често угрожене, некада и неправедно маргинализоване због бројних стереотипа који владају и да већина њих нису ни свесни да су дискриминисани и да су њихова права повређена.

„Због тога је улога свих нас да им предочимо да су они веома важни за наше друштво. Желимо да их оснажимо да та своја права остваре и да их задржимо на том путу“, рекла је Стојановић на радионици коју су на тему заштите од дискриминације и насиља над старијим женама у Чајетини организовала удружења „Снага пријатељства - Амити“ и „Златиборски круг“.

Стојановић је истакла да су најчешћи проблеми са којима се сусрећу старији сиромаштво и насиље, као и занемаривање унутар породице које укључује располагање имовином без њиховог пристанка, затим отежано остваривање права на материјалну подршку када су у тешкој животној ситуацији и отежано остваривање права на помоћ и негу другог лица.

„Старије жене у сеоским срединама се сусрећу са неплаћеним кућним радом, тешкоћама у остваривању права из здравственог и социјалног осигурања и непостојањем услуга у заједници“, рекла је Стојановић и додала да су многи од наведених проблема посебно били изражени током ванредног стања уведеног због пандемије вируса Ковид-19.

Заштитник грађана сматра да је неопходно успоставити ефикаснији систем социјалне заштите усклађен са потребама старијих особа, обезбедити услуге и посебне сервисе подршке у локалним срединама и предузети све расположиве мере како би се старијим особама и у редовним и у ванредним околностима обезбедила адекватна здравствена заштита.

b_280_0_16777215_00_images_Cajetina_1.jpgПредседница Удружење грађана „Снага пријатељства – Амити“ Надежда Сатарић рекла је на радионици да је свака десета особа у Србији која је изложена насиљу старија од 75 година и да су то углавном жене на селу.

„Желимо са старијим особама да причамо о томе шта све препознају као акте насиља и ту не мислимо само на физичко насиље које најчешће и препознајемо. Старије особе често не препознају разне облике економског искоришћавања, нити занемаривање потреба које имају, као и облике психолошког насиља“, рекла је Сатарић.

Учесници радионице, старије жене и мушкарци из Чајетине, Беле земље, са Златибора, Мачката и Криве реке, истакли су да се сусрећу са системском дискриминацијом, кршењем њихових економских и социјалних права и права на достојанство услед ниских пензија, као и са недоступношћу и неодоварајућим квалитетом здравствених услуга и високом ценом лекова који су им преписани. Такође, навели су да су свесни постојања насиља у породици у њиховој околини, али да га нису непосредно доживели.

Радионица је реализована у оквиру пројекта „Унапређење безбедности жена у Србији“, који спроводи Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Wомен), у сарадњи са Министарством унутрашњих послова Републике.

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.