а

Заштитник грађана Зоран Пашалић указао је поводом 2. априла - Светског дана подизања свести о аутизму да су особе са аутизмом и даље искључене из друштвеног живота, да се свакодневно сусрећу са неприхватањем околине и да нису законски препознате у систему.

“Неопходно је искористити све расположиве могућности како би се особе са аутизмом учиниле видљивим и широј заједници и правном систему јер је та друштвена група најчешће маргинализована. Поред неприхватања и предрасуда њих свакодневно прати и стигматизација што је последица раширеног непознавања аутизма у друштву”, навео је Пашалић.

Заштитник грађана је навео да је и даље непознат тачан број особа са аутизмом у Србији јер још увек није формиран национални регистар особа са аутизмом, чије би успостављање допринело развијању специфичних услуга подршке које су им потребне ради њиховог пуног укључења у друштво.

“Поново наглашавам да је развијање програма ране интервенције, услуга подршке у образовању, услуга у заједници и других сервиса подршке деци и одраслима са аутизмом неопходно како би им се у потпуности омогућило пуно уживање права и слобода“, нагласио је Пашалић.

Генерална скупштина УН усвојила је 2007. године резолуцију којом је 2. април је проглашен Светским даном подизања свести о аутизму, а иницијатива је потекла од државе Катар.

Заштитник грађана, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије, по пети пут заредом, додељује награду градовима, општинама и градским општинама који су у 2020. години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.

У допису који је данас упућен општинама, градовима и градским општинама Заштитник грађана је позвао јединице локалне самоуправе да поднесу пријаву на јавни позив и на тај начин прикажу и промовишу примере добре праксе у развоју приступачности на својој територији у 2020. години.

Заштитник грађана подсећа да је награда за приступачност настала као израз потребе да се у настојањима да се постигне инклузивније друштво у Србији укаже на искораке појединаца и/или институција у креирању примера добре праксе који доприносе квалитету живота, служе као модел, инспирација и идеја за све и као такви су веома значајни за унапређење положаја особа са инвалидитетом. Истовремено, награда има за циљ да континуирано утиче на подизање свести и пошаље снажну поруку о важности приступачности, промовисању принципа Дизајн за све и креирању окружења и услуга које могу користити сви грађани и грађанке, односно инклузивног окружења приступачног свима.

Заштитник грађана покренуо је, по сопственој иницијативи а после сазнања из медија да је кориснику услуга Дома за старе на Карабурми одбијен захтев да се врати у ту установу, поступак контроле законитости и правилности рада Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Од надлежног министарства Заштитник грађана тражи да га у року од 15 дана обавести о свим чињеницама и околностима које се односе на овај случај.

Заштитник грађана је поступак покренуо након медијских навода да кориснику услуга Дома, који је крајем октобра напустио ту установу на две недеље уз дозволу запослених, није омогућено да се врати назад. Корисник је навео да га је социјална радница, како су пренели медији, обавезала да се при повратку тестира на вирус Ковид-19 у установи коју Дом одреди, али да Дом одбија да му да податке о здравственој установи за тестирање.

Медији су пренели и да се корисник Дома за старе на Карабурми пре месец дана обратио писаним путем Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, али да није добио никакав одговор.

b_280_0_16777215_00_images_M_images_Jelena_Stojanovi_foto.jpgЗаштитник грађана прихвата да врши функцију Независног надзорног механизма за спровођење Конвенције Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, што је предвиђено радном верзијом новог закона о Заштитнику грађана која је израђена у овој институцији, изјавила је заменица Заштитника грађана Јелена Стојановић.

Државе потписнице Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом имају обавезу да оснују и омогуће рад оваквог механизма, који треба да буде основан при националној институцији која функционише у складу са Париским принципима УН о националним институцијама за људска права, рекла је Стојановић отварајући иницијалну дискусију у Кући УН у Београду организовану поводом оснивања оваквог механизма.

Дугогодишње искуство у области заштите и унапређења положаја особа са инвалидитетом, старијих, жена, деце, ЛГБТИ особа, националних мањина и лица лишених слободе позитивно може да утиче на то да Заштитник грађана успешно спроводи активност Независног надзорног механизма, навела је Стојановић.

b_280_0_16777215_00_images_M_images_Slobodan_Tomi_foto.jpgЗаменик Заштитника грађана Слободан Томић нагласио је да су у Србији и даље присутни системски проблеми који онемогућавају остваривање права особа са инвалидитетом и као најуочљивије издвојио недовољно развијену приступачност објеката јавне намене, недовољну развијеност система услуга и сервиса подршке, праксу потпуног лишења пословне способности, сиромаштво и социјалну искљученост, као и проблеме са запошљавањем.

Томић је рекао и да предстоји процес развоја показатеља (индикатора) за праћење примене Конвенције УН, односно прилагођавање националном контексту постојећих индикатора који постоје на глобалном нивоу и да би у овом процесу на најбољи начин требало искористити постојећа искуства и праксе.

b_280_0_16777215_00_images_M_images_Nataa_Tanjevi_foto.jpgЗаменица Заштитника грађана и руководилац Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) др Наташа Тањевић навела је да тај механизам контролише сва места у којима се налазе лица лишена слободе (затвори, психијатријске болнице, полицијске станице, установе социјалне заштите домског типа) и да је због тога у Моделу методологије за независно праћење Конвенције УН о правима особа са инвалидитетом препознат за праћење спровођења неколико чланова ове Конвенције УН.

Тањевић је навела да НПМ већ има искуство у праћењу појединих чланова Конвенције, увид у стање у овој области и потребу за унапређењем истог, има усвојену методологију и израђене упитнике које ће у складу са новим потребама унапредити у смислу лакшег и ширег праћења Конвенције.

Страна 1 од 37

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.