Активности

Заштитник грађана утврдио је пропусте у раду Секретаријата за саобраћај Градске управе града Београда јер није обезбедио звучне сигнале за прелажење преко улице за слепа и слабовида лица након што је током реконструкције светлосне сигнализације на пешачким прелазима укинуо пешачки семафор.

По притужби мајке слабовидог детета из Београда да је реконструкцијом светлосне сигнализације на раскрсницама њеном детету онемогућено да се самостално креће јер су на великом броју раскрсница укинути семафори за пешаке, Заштитник грађана је покренуо поступак контроле законитости и правилности рада овог секретаријата.

Због потребе да се унапреди положај деце оштећеног вида и осигура њихова боља безбедност у саобраћају, Заштитник грађана сматра да надлежни секретаријат мора да осигура исти ниво остваривања права лицима оштећеног вида која су пре ових реконструкција светлосне сигнализације могла самостално да се крећу.

Из тих разлога, потребно је предузети све мере како би се обезбедило да на пешачким прелазима широких градских улица у Београду буде постављен звучни сигнал за безбедан прелазак улице јер би се тиме заштита и безбедност осигурала не само деци, већ и одраслима оштећеног вида.

У препоруци за отклањање недостатака, Заштитник грађана тражи да градски секретаријат убудуће на свим пешачким прелазима на којима се укида пешачки семафор на разделном острву постави опрему за обележавање путева за кретање слепих и слабовидих лица у виду звучних сигнала за прелажење улице.

Attachments:

Утврђење и препоруке Заштитника грађана

Заштитник грађана, у сарадњи са Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије, по шести пут заредом, додељује награду градовима, општинама и градским општинама који су у 2021. години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.

У допису који је данас упућен општинама, градовима и градским општинама Заштитник грађана је позвао јединице локалне самоуправе да поднесу пријаву на Јавни позив и на тај начин прикажу и промовишу примере добре праксе у развоју приступачности на својој територији у 2021. години.

Заштитник грађана подсећа да је награда за приступачност настала као израз потребе да се у настојањима да се постигне инклузивније друштво у Србији укаже на искораке појединаца и/или институција у креирању примера добре праксе који доприносе квалитету живота, служе као модел, инспирација и идеја за све и као такви су веома значајни за унапређење положаја особа са инвалидитетом. Истовремено, награда има за циљ да континуирано утиче на подизање свести и пошаље снажну поруку о важности приступачности, промовисању принципа Дизајн за све и креирању окружења и услуга које могу користити сви грађани и грађанке, односно инклузивног окружења приступачног свима.

Attachments:

Јавни позив

Пријавни формулар

Степен поштовања права старијих особа, дискриминација и насиље над старијим особама, као и да ли они препознају и како реагују на насиље су биле теме о којима се разговарало на данашњој радионици у Александровцу, коју је организовало удружење „Снага пријатељства — Amity” из Београда и Заштитник грађана за старије локално становништво и представнике локалног дома здравља.

Учесници радионице су навели да су највећи проблеми старијих у Александровцу отежан приступ услугама здравствене заштите, недостатак услуге герентодомаћица и дома за старе. Како су навели, насиље над старијима је присутно, али се ретко пријављује због укорењених стереотипа и предрасуда, као и да је потребна боља сарадња са центром за социјални рад и локалном самоуправом.

Борјана Перуничић из институције Заштитника грађана је указала да та институција може иницирати измене прописа, али и да решава појединачне случајеве по притужбама грађана или по сопственој иницијативи, те је позвала старије грађане да се обрате Заштитнику грађана уколико сматрају да су њихова права угрожена.

Надежда Сатарић из удружења „Снага пријатељства —Amity“ је истакла да истраживања показују да у Србији већина старијих се осећа дискриминисано првенствено у приступу услугама социјалне и здравствене заштите и јавним службама, а свака пета особа је доживела неки вид насиља. Насиље се и даље код старих особа третира као ствар породице, те није потребно тражити заштиту за жртве. Најзаступљеније је психичко и економско насиље, као и занемаривање. Сатарић је додала да је претходне године свака трећа убијена жена имала преко 60 година.

Догађај је реализован у оквиру пројекта „Унапређење безбедности жена у Србији“, који спроводи агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women), у сарадњи са Министарством унутрашњих послова Србије и подршку Норвешке амбасаде у Београду.

Заштитник грађана Зоран Пашалић разговарао је са власницима приватних домова за бригу о старим особа који су му пренели да највише проблема имају са дужином трајања поступка лиценцирања и постојећом пореском регулативом и најавио да ће контактирати надлежно министарство како би се сагледали сви могући проблеми које имају.

„Од Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања тражићу да ме обавесте о свему на шта су указивали власници приватних домова како би услови рада били једнаки за државне и за приватне домове и корисницима обезбедио највиши ниво услуга“, рекао је Пашалић на састанку са члановима Удружења приватних установа социјалне заштите, домова за смештај одраслих и старијих.

Пашалић је навео да је Институција Заштитника грађана примила мали број притужби на рад домова за старе, док је више притужби било на рад органа које по закону има надлежност да контролишемо, пре свих Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које је задужено за контролу установа социјалне заштите.

„Заштита старих особа, као што сам раније најавио, биће наш приоритет како у државним и приватним домовима за бригу о старим особама тако и у њиховим породицама. То су наше мајке, очеви, други блиски сродници, и сви заједно имамо обавезу и дужност да им обезбедимо достојанствен третман у старости где год да је проводе, било у дому било код куће“, истакао је Пашалић.

Заштитник грађана, између осталог, има мандат да превентивно контролише рад социјалних установа, што подразумева да посете обавља без најаве у било које доба дана и ноћи јер је у фокусу нашег рада заштита и унапређење положаја две најугроженије категорије друштва - деце и старих, навео је Пашалић.

Председник удружења Радослав Миловановић је указао да су проблеми са којима се сусрећу, пре свега компликован и дуг процес лиценцирања и постојећа пореска регулатива, проблеми целог нашег друштва али и старих особа којима је такав смештај потребан, те да је неопходна боља сарадња и подршка државе како би се унапредио њихов рад.

Чланови удружења пренели су да имају проблема и са нелојалном конкуренцијом коју стварају нелегални домови за старе што су пријављивали ресорном министарству јер њихов рад и квалитет услуга нису под контролом надлежних инспекција а најстарији корисници могу бити посебно угрожени.

Представници удружења су указали и на проблем са извештавањем медија о проблемима које имају у раду и истакли да када неки случај доспе у јавност подаци који се пласирају у јавност углавном нису проверени чиме се утиче на репутацију и пословање свих приватних домова који брину о најстаријима.