а

Измештање особа с инвалидитетом из установа психијатријске и социјалне заштите је процес који треба спровести у најбољем интересу лица која се из њих измештају, уз пуно поштовање људских права и водећи рачуна о томе да се уз подршку локалне заједнице обезбеди њихова друштвена укљученост. Упркос почетним отпорима овом процесу, његово спровођење најављују ресорна министарства - Министарство рада, запошљавања и социјалне политике и Министарство здравља.

 

Јачање друштвене инклузија припадника рањивих група је процес који захтева подршку грађана и стварање окружења у којем различитост није предност, нити је мана за остваривање права.Друштво једнаких грађана, како пред законом, тако и у шансама, темељи се у културном и образовном систему који јавна управа мора одговарајуће да подржава и развија.

Особе с инвалидитетом, упркос томе што су им призната права која би требало да омогуће њихову друштвену укљученост, суочавају се с проблемима који указују на то да не постоје претпоставке инклузивности. Већина јавних простора су им неприступачна, предрасуде према њима су изражане на шта указују подаци у вези с њиховим запошљавањем и школовањем.

МДРИ  организација која се бави заштитом и заговарањем права особа са менталним тешкоћама представила je извештај „Склоњени и заборављени – сеграгација и занемаривање деце са сметњама у развоју и одраслих особа са интелектуалним потешкоћама у Србији” којим скреће пажњу јавности, али и надлежним органима, на то да деца и одрасли смештени у поједине установе социјалне заштите живе у условима који им не омогућавају одговарајуће лечење и рехабилитацију.

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.