а

Ниска стопа запослености особа са инвалидитетом и неадекватан систем услуга и сервиса социјалне заштите и подршке и даље су озбиљни проблеми са којим се особе са инвалидитетом у Србији суочавају, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Међународног дана особа са инвалидитетом. Пашалић истиче и да Заштитник грађана у свом раду констатује честу примену института лишења пословне способности особа са инвалидитетом и оцењује да таква пракса није у духу међународних стандарда, којима се промовишу права особа са инвалидитетом.

Притужбе, које су Заштитнику грађана упућене у протеклих годину дана, показују да се особе са инвалидитетом у Србији суочавају и са проблемима који се односе на остваривањe права на инвалидску пензију, због чега је њихов материјални статус у највећем броју случајева незадовољавајући. У својим годишњим извештајима, Заштитник грађана указује да ни приступачност, као један од основних предуслова за пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота, није довољно развијена, што се, између осталог, види у неодржаваним пешачким стазама и физички често недоступним институцијама.

Како би утицао на подизање свести о важности приступачности, Заштитник грађана је, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина 2016. године установио награду за јединице локалне самоуправе које су највише допринеле развоју приступачности на својој територији, која се додељује сваке године.

Иако би требало да представља окосницу читавог процеса деинституционализације, систем услуга и сервиса подршке особама са инвалидитетом и старијима и даље није адекватан и довољно развијен, закључује заштитник грађана, а својим редовним годишњим извештајима упућује препоруку надлежним органима да спроведу свеобухватну анализу стања, потреба и могућности и донесе прецизан план спровођења процеса деинституционализације у Републици Србији, а Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да обезбеди финансијски одржив систем услуга и сервиса подршке особама са инвалидитетом.

Заштитник грађана подсећа да је неопходно да органи надлежни за вођење и ажурирање бирачких спискова и органи надлежни за спровођење избора обезбеде услове како би особе са инвалидитетом несметано остваривале изборно право и право на непосредно изјашњавање и одлучивање.

 
 

b_280_0_16777215_00_images_skupstina_1.jpgУпркос солидном законодавном и стратешком оквиру, као и бројним иницијативама јавног и цивилног сектора, особе са инвалидитетом се у обављању свакодневних активности суочавају са препрекама приликом кретања, коришћења превоза, као и остваривања права на информисање и комуникацију. Неретко се дешава да су неприступачне управо оне установе и институције којима грађани треба да приступе како би остварили своја елементарна права. При том, не треба заборавити ни старију популацију која такође наилази на већину ових препрека у свакодневном животу, изјавио је данас у Дому Народној скупштини заштитник грађана Зоран Пашалић, поводом обележавања Међународног дан особа са инвалидитетом под слоганом „Приступачна будућност“.

Кључна оцена из редовних годишњих извештаја Заштитник грађана, указују да приступачност, као један од основних предуслова за пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота, и даље није довољно развијена.

Током посета градововима и општинама широм Србије имао сам прилику да забележим различито поступање локалне самоуправе када је приступачност у питању. Од потпуно незаинтересованости за проблеме особа са инвалидитетом, који се свакоднево сусрећу са препрекама у приступу јавним установима, до малих средина које се са пажњом односе према њима и које су упркос скромним средствима створиле амбијент по мери свих својих грађана. Од потпуне стигматизације, до тога да су равноправни грађани у срединама којима живе. Данас заправо говоримо о томе како да у свим срединама обезбедимо услове живота по мери свих својих грађана, без обзира на њихово здравствено стање, поручио је Пашалић.

Када говоримо о приступачној будућности – говоримо о креирању амбијента у којој свака особа може добити и задржати посао и обезбедити егзистенцију, што је један од најважнијих проблема када је реч о друштвеном положају особа са инвалидитетом. Примена посебног закона којим се регулише њихова рехабилитација и запошљавање нажалост, колико је предметни пропис на снази, није дала конкретне резултате у овој области, закључио је Пашалић.

На скупу „Приступачна будућност“ у Дому Народне скупштине говорила је и председница Народне скупштине Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, в.д. директора Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић, као и бројни представници удружења за особе са инвалидитетом.

 
 

Брзом реакцијом Заштитника грађана и уз добру сарадњу Центра за социјални рад Гаџин Хан, отклоњен је вишемесечни пропуст на штету грађанина са инвалидитетом, који од октобра 2018. године није добио одлуку о поднетом захтеву за признавање права на додатак за помоћ и негу другог лица.

Грађанин се Заштитнику грађана обратио у септембру 2019. године. По пријему акта Заштитника грађана, Центар за социјални рад Гаџин Хан поступио је у кратком року, те је донео решење којим је признато право на додатак за помоћ и негу другог лица и на тај начин је отклоњен пропуст на штету права особа са инвалидитетом.

У оквиру обележавања Међународног дана знаковних језика и Међународне недеље глувих, представница Стручне службе Заштитника грађана посетила је Сајам културе на знаковном језику, одржаном у Установи културе Стари град – Пароброд, који је организовала Градска организација глувих Београда и Културно уметничко друштво глувих Београда „Радивој Поповић“, у сарадњи са Савезом глувих и наглувих Србије и Асоцијацијом тумача српског знаковног језика, а уз подршку Министарства културе и информисања и Градског секретаријата за културу града Београда. На Сајму културе на знаковном језику присутни су се упознали са специфичностима заједнице глувих, српским знаковним језиком, културом и традицијом заједнице глувих, као и најзначајнијим изазовима у употреби српског знаковног језика. Такође, кроз округли сто на тему „Право на знаковни језик за све“ присутни су упознати са праксом и активностима у области пружања подршке развоју културних садржаја глувих, као и примерима добре праксе и подршке доступних културних стваралаштва за глуве особе у Београду и Србији.

Такође, у оквиру обележавања Међународног дана знаковних језика, представница Стручне службе Заштитника грађана присуствовала је конференцији „Комплетна комуникација, изазови и решења“, одржаној у Привредној комори Србије. Конференцију је организовала шведска компанија T-meeting у сарадњи са српском компанијом Аудио БМ и уз подршку Амбасаде Шведске, Нордијске Алијансе, компаније Теленор, Савеза глувих и наглувих Србије и Привредне коморе Србије. Конференција је била посвећена иновацијама и новим технологијама које се примењују као помоћ за глува, наглува, слепа и слабовида лица.

Генерала скупштина УН прогласила је 23. септембар Међународним даном знаковних језика, како би подигла свест о важности знаковног језика. Обележавање Међународне недеље глувих као и Међународног дана знаковних језика има за циљ промоцију знаковног језика као првог језика глувих особа.

Страна 4 од 34

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.