а

b_280_0_16777215_00_images_20210729Amity1.jpgЗаменица Заштитника грађана Јелена Стојановић посетила је данас Дневни боравак за оболеле од деменције у почетној или средњој фази болести на Новом Београду и разговарала са корисницима услуга, њиховим сродницима - нефомалним неговатељима о значају такве врсте психолошке подршке на локалном новоу.

Стојановић је разговарала са госпођом Надом Сатарић, председницом удружења „Снага пријатељства – Amity" у Дневном боравку за оболеле од деменције о неопходности оваквих видова услуга у заједници и начинима на које локалне самоуправе могу да их развијају, као и о оснивању Српског удружења за Алцхајмерову болест, које пружа подршку оболелима и њиховим сродницима.

b_280_0_16777215_00_images_20210729Amity2.jpgДневни боравак на Новом Београду је недавно отворен као пилот пројекат удружења „Снага пријатељства – Amity", које се бави повећањем доступности услуга социјалне заштите, уз подршку Министарства за бригу о породици и демографију, а отворен је четвртком од 16 до 19 часова за оболеле од деменције у почетној или средњој фази болести који живе на територији Београда.

Заменицу Заштитника грађана су сродници - неформални неговатељи оболелих који су били присутни у Дневном боравку за оболеле од деменције обавестили да психолошка подршка и препознавање истог стања код других корисника, као и радна терапија значајно подижу нарушено самопоуздање оболелих и доводе до великог побољшања њиховог стања. Такође, пренели су јој и да време које корисници проводе у боравку практично представља време које неформални неговатељи могу да искористе да обаве неке своје обавезе или да једноставно предахну од свакодневног стреса којем су изложени.

b_280_0_16777215_00_images_20210716Fotka1.jpgПредставницима Града Крушевца и београдске општине Врачар данас су уручене награде које Заштитник грађана додељује градовима, општинама и градским општинама у Републици Србији који су у 2020. години највише допринели развоју приступачности на својој територији у циљу стварања предуслова за равноправно учешће особа са инвалидитетом у друштвеном животу.

Град Крушевац је награђен за унапређење приступачности урбаног окружења, односно за планирање и уклањање препрека, изградњу приступачних и реконструкцију јавних објеката, док је општина Врачар награђена за унапређење приступачности информација у време епидемије Ковид-19.

Признања Заштитника грађана за допринос развоју приступачности уручена су представницима градских управа Крагујевца и Сомбора и општина Свилајнац и Чајетина, док су захвалнице уручене представницима Лесковца, Лознице и Смедерева, као и општина Бела Паланка, Горњи Милановац и Кнић.

b_280_0_16777215_00_images_20210716Fotka2.jpgЗаменица Заштитника грађана Јелена Стојановић изјавила је да ова институција већ две године упућује препоруке локалним самоуправама да објекте, површине и превоз у јавној употреби учине у потпуности доступним особама са различитим облицима инвалидитета и додала да упркос одређеним помацима приступачност у Републици Србији и даље није довољно развијена.

Она је указала да локалне самоуправе акценат стављају на уклањање архитектонских баријера, док информационе баријере и даље постоје и навела да су у локалним институцијама грађанима веома ретко доступне тактилне табле за информисање слепих, противпожарни аларми који се оглашавају и звучно и визуелно, брошуре на Брајевом писму или тактилне стазе које олакшавају кретање кроз објекат.

b_280_0_16777215_00_images_20210716Fotka3.jpgМенаџерка Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије Драгана Јовановић Аријас је такође указала на постојање информационих баријера и додала да треба идентификовати узроке због којих се прописи који гарантују приступачност не примењују како би требало.

Генерални секретар Сталне конференције градова и општина Ђорђе Станичић истакао је неопходност промовисања награда за допринос развоју приступачности у локалним самоуправама јер се тиме прави искораци у стварању примера добре праксе.

Заштитник грађана награду за допринос развоју свих облика приступачности на локалном нивоу већ пет година додељује у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина.

Церемонију доделе признања можете погледати на линку:  Церемонија доделе награда и признања ЈЛС за допринос развоју приступачности

Град Крушевац и Градска општина Врачар из Београда добитници су овогодишње награде коју Заштитник грађана, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина - Савезом градова и општина Србије, пету годину заредом додељује градовима, општинама и градским општинама у Републици Србији, који су у претходној години највише допринели развоју свих облика приступачности на својој територији, односно у свом окружењу.

Признања за различите видове унапређења приступачности на својим територијама добили су Град Крагујевац, Општина Свилајнац, Град Сомбор и Општина Чајетина, а захвалнице за учешће на Јавном позиву за доделу награда за развој приступачности у 2020. години добили су градови Лесковац, Лозница и Смедерево, као и општине Бела Паланка, Горњи Милановац и Кнић.

Награде, признања и захвалнице јединицама локалне самоуправе биће уручене 16. јула ове године.

Искуства стечена за време пандемије коронавируса показују да су недостаци у поштовању људских права старијих у том периоду постали још израженији и да су уведене мере значајно отежале приступ здравственој и социјалној заштити, утицале на финансијску сигурност као и на изложеност насиљу и дискриминацији, а највише тешкоћа су имале старије особе са менталним и физичким инвалидитетом, указао је данас заштитник грађана Зоран Пашалић.

Он је поводом 15. јуна, Међународног дана борбе против насиља над старијима рекао да на основу обраћања грађана Заштитнику грађана најчешћи проблеми са којима се старији сусрећу су сиромаштво и насиље, као и занемаривање унутар породице, укључујући располагање имовином без њиховог пристанка, незадовољство остваривањем права на материјалну подршку услед тешке материјалне ситуације, отежано остваривање права на помоћ и негу другог лица. Заштитник грађана сматра да је неопходно успоставити ефикаснији систем социјалне заштите усклађен са потребама старијих особа, обезбедити финансијски одрживе услуге и посебне сервисе подршке и предузети све расположиве мере и активности како би се старијим особама и у редовним и у ванредним околностима обезбедила адекватна здравствена заштита.

Заштитник грађана је истакао да је насиље над старијима један од најтежих облика насиља и да је то кривично дело које, најчешће, остаје невидљиво, прећутано, а жртве месецима, чак годинама трпе злостављање и дискриминацију. Како је рекао, старији грађани често због нарушеног физичког, здравственог или менталног стања изложени су насиљу и дискриминацији од стране своје породице, старатеља или социјалне установе која води бригу о њима. У посебно незавидном положају налазе се старији људи са села у неразвијеним општинама, који углавном немају коме да се обрате за помоћ, указао је Зоран Пашалић и позвао старије суграђане да пријаве сваки вид дискриминације и насиља према њима, јер имају право на сигуран и достојанствен живот.

Заштитник грађана указује и на недостатак нормативног оквира за ефикасну заштиту права старијих. Уједињене нације предвиђају да ће број људи старијих од 60 година у свету до 2050. године достићи две милијарде, а заштита људских права старијих и даље није довољно препозната у међународним законима, који обавезују државе да буду свесне права свих својих грађана подједнако. Заштитник грађана је става да је хитно потребна нова конвенција УН која ће осигурати поштовање права старијих суграђана.

Страна 2 од 39

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.