а

Представник Стручне службе Заштитника грађана Родољуб Лазић  је на скупу под називом ,,Оснаживање слепих и слабовидих жена у борби против дискриминације, насиља и за равноправан положај у друштву“, у организацији Општинске организације Савеза слепих Србије Палилула, представио рад и надлежности Заштитника грађана. Он је упознао присутне са активностима Заштитника грађана на унапређењу и заштити права особа са инвалидитетом, као и на који начин и када могу да се обрате за помоћ или савет овом органу.

b_280_0_16777215_00_images_viber_image_2019-12-03_14-08-44.jpg

Помоћница Генералног секретара Наташа Јовић са сарадницима је, у оквиру обележавања Међународног дана особа са инвалидитетом, посетила библиотеку Савеза слепих Србије и састала се са председником Савеза Миланом Стошићем, директором Завода за интелектуалну својину Владимиром Марићем и њиховим сарадницима.

Јовић је представила активности Заштитника грађана у области права особа са инвалидитетом, посебно у делу који се односи на приступачност. Она је истакла да Заштитник грађана годинама уназад спроводи Конкурс за доделу награда за допринос остваривању приступачности, као и да је ове године награда додељена и Граду Лесковцу за пројекат „Додирни прошлост“ који је пример добре праксе приступачности у области културе. „Значај приступа особа са инвалидитетом културним садржајима није у довољној мери препознат као један од кључних аспеката у успостављању суштинске једнакости свих грађана. Приступачност културних садржаја није само аспект примања тих садржаја, већ и аспект подстицања културног стваралаштва међу особама са инвалидитетом“, рекла је Јовић. Она је истакла да је данашња посета представника Заштитника грађана библиотеци Савеза слепих Србије, која писано културно наслеђе ставља на располагање слепим и слабовидим особама, допринос да се препозна и истакне значај обезбеђивања приступачности културног и образовног садржаја свим грађанима.

b_280_0_16777215_00_images_viber_image_2019-12-03_16-09-05.jpgПредставници Савеза слепих Србије предочили су бројне препреке са којима се особе са инвалидитетом сусрећу на свакодневном нивоу, али као две кључне области истакли су образовање и запошљавање. Досадашња примена закона којим се уређује запошљавање особа са инвалидитетом није дала адекватне резултате, навео је председник Савеза слепих Милан Стошић и додао да и даље постоје озбиљни проблеми и у образовању деце и одраслих са инвалидитетом, због недовољно развијених и неадекватно примењених услуга подршке. Он је посебно истакао потребу да Република Србије што пре потврди Маракешки споразум којим се обезбеђује већа приступачност културних и образовних садржаја особама са инвалидитетом.

Директор Завода за интелектуалну својину Владимир Марић истакао је да потврђивање Маракешког споразума нуди додату вредност постојећим прописима Републике Србије када је реч о доступности културног и образовног садржаја. Овај документ, када се потврди, омогућиће да културни и образовни садржај буде доступан и путем интернета, чиме би се учинио значајно приступачнијим грађанима, а посебно особама са инвалидитетом. „Република Србија има интерес и потребу да негује потенцијале свих грађана, а потврђивањем Маракешког споразума допринело би се да не губимо интелектуалне потенцијале које као друштво имамо међу особама са инвалидитетом, већ напротив да их чувамо и развијамо“, рекао је Марић.

b_280_0_16777215_00_images_viber_image_2019-12-03_16-09-04.jpgБиблиотека Савеза слепих Србије има више десетина хиљада примерака књига на Брајевом писму и у аудио формату које су намењене слепим и слабовидим особама као и особама које имају тешкоће у коришћењу књига на стандардном писму. Библиотека је опремљена опремом за штампање на Брајевом писму, као и студијом за снимање и обрађивање аудио записа који ће постати књиге у аудио формату.

Ниска стопа запослености особа са инвалидитетом и неадекватан систем услуга и сервиса социјалне заштите и подршке и даље су озбиљни проблеми са којим се особе са инвалидитетом у Србији суочавају, упозорава заштитник грађана Зоран Пашалић поводом Међународног дана особа са инвалидитетом. Пашалић истиче и да Заштитник грађана у свом раду констатује честу примену института лишења пословне способности особа са инвалидитетом и оцењује да таква пракса није у духу међународних стандарда, којима се промовишу права особа са инвалидитетом.

Притужбе, које су Заштитнику грађана упућене у протеклих годину дана, показују да се особе са инвалидитетом у Србији суочавају и са проблемима који се односе на остваривањe права на инвалидску пензију, због чега је њихов материјални статус у највећем броју случајева незадовољавајући. У својим годишњим извештајима, Заштитник грађана указује да ни приступачност, као један од основних предуслова за пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота, није довољно развијена, што се, између осталог, види у неодржаваним пешачким стазама и физички често недоступним институцијама.

Како би утицао на подизање свести о важности приступачности, Заштитник грађана је, у сарадњи са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Сталном конференцијом градова и општина 2016. године установио награду за јединице локалне самоуправе које су највише допринеле развоју приступачности на својој територији, која се додељује сваке године.

Иако би требало да представља окосницу читавог процеса деинституционализације, систем услуга и сервиса подршке особама са инвалидитетом и старијима и даље није адекватан и довољно развијен, закључује заштитник грађана, а својим редовним годишњим извештајима упућује препоруку надлежним органима да спроведу свеобухватну анализу стања, потреба и могућности и донесе прецизан план спровођења процеса деинституционализације у Републици Србији, а Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања да обезбеди финансијски одржив систем услуга и сервиса подршке особама са инвалидитетом.

Заштитник грађана подсећа да је неопходно да органи надлежни за вођење и ажурирање бирачких спискова и органи надлежни за спровођење избора обезбеде услове како би особе са инвалидитетом несметано остваривале изборно право и право на непосредно изјашњавање и одлучивање.

 
 

b_280_0_16777215_00_images_skupstina_1.jpgУпркос солидном законодавном и стратешком оквиру, као и бројним иницијативама јавног и цивилног сектора, особе са инвалидитетом се у обављању свакодневних активности суочавају са препрекама приликом кретања, коришћења превоза, као и остваривања права на информисање и комуникацију. Неретко се дешава да су неприступачне управо оне установе и институције којима грађани треба да приступе како би остварили своја елементарна права. При том, не треба заборавити ни старију популацију која такође наилази на већину ових препрека у свакодневном животу, изјавио је данас у Дому Народној скупштини заштитник грађана Зоран Пашалић, поводом обележавања Међународног дан особа са инвалидитетом под слоганом „Приступачна будућност“.

Кључна оцена из редовних годишњих извештаја Заштитник грађана, указују да приступачност, као један од основних предуслова за пуно и равноправно учешће особа са инвалидитетом у свим областима друштвеног живота, и даље није довољно развијена.

Током посета градововима и општинама широм Србије имао сам прилику да забележим различито поступање локалне самоуправе када је приступачност у питању. Од потпуно незаинтересованости за проблеме особа са инвалидитетом, који се свакоднево сусрећу са препрекама у приступу јавним установима, до малих средина које се са пажњом односе према њима и које су упркос скромним средствима створиле амбијент по мери свих својих грађана. Од потпуне стигматизације, до тога да су равноправни грађани у срединама којима живе. Данас заправо говоримо о томе како да у свим срединама обезбедимо услове живота по мери свих својих грађана, без обзира на њихово здравствено стање, поручио је Пашалић.

Када говоримо о приступачној будућности – говоримо о креирању амбијента у којој свака особа може добити и задржати посао и обезбедити егзистенцију, што је један од најважнијих проблема када је реч о друштвеном положају особа са инвалидитетом. Примена посебног закона којим се регулише њихова рехабилитација и запошљавање нажалост, колико је предметни пропис на снази, није дала конкретне резултате у овој области, закључио је Пашалић.

На скупу „Приступачна будућност“ у Дому Народне скупштине говорила је и председница Народне скупштине Маја Гојковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, в.д. директора Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић, као и бројни представници удружења за особе са инвалидитетом.

 
 
Страна 1 од 32

Приступ физичкој средини и окружењу, информацијама и комуникацјама и приступ свим неопходним базичним услугама. 

Прелазак из улоге пасивног примаоца услуге у активног учесника у доношењу одлука о свом животу, учествовање у јавним активностима, политичка заступљеност.

Једнаке могућности и основе за реализацију свих људских права.